Ne pitaj me mili sine
zašto suzam mijem lice,
nisu one od žalosti
već su suze radosnice.
Ne bih htio mili sine
ali ponekad same teku!
Na sam spomen Domovine
lice pretvore u rijeku.
Kad igraju naši momci
meni srce kuca jače
a kad čujem Lijepu Našu
od sreće mi oko plače!
Razumjet ćeš jednog dana,
kad odrasteš mili sine,
od Boga je nama dana
i zato se za nju gine!
Najveći su život dali!
Sad se druge borbe vode.
Da nije bilo tih heroja,
ne bi bilo ni slobode!
Sad se gine na terenu,
a suze se brišu s lica ,
ponosno se sad vijori
naša sveta trobojnica!
Kad odrasteš mili sine,
tad ne pitaj što sam plak’o,
ono što se krvlju brani
ne pušta se tako lako!!!
