Tu se cviće iz kamena rađa
nevista se sa svekrvom svađa
galama se čuje do nebesa,
u goste ponese se kesa!
Tu se mater isprid kuće dere,
mačketina uz odrinu vere,
ćerka se uvik sinom zvala,
tu ni jedna momku nije dala!
Tu se uvik po doktorim oda,
svak je svakom rođenoga roda,
tu rakija priko zime grije
a promaja staru čeljad bije!
Iz Njemačke tu penzija stiže
a kredit se svako malo diže,
svi o nakvom tu biznisu rade,
tu ti sva’ko svakoga znade!
Mater sinu kaže; uči brale,
da ne kopaš ko ćaća kanale
i s’ fakultetim konobari rade,
sa pođanim vraćaju se mlade!
Tu je jazuk da propane rana
a nađe joj se sto i jedna mana,
još je veća o’ toga grijota
da neudana ostane lipota!
Sva se dica kučibabe boje
i uvik će sve doći na svoje,
tu je šipka izašla iz raja
a nedaći nikad nema kraja!
Bosonog ti uvik nazebe
a pošten pošteno najebe,
tu je moje od tvog uvik bolje
a dica se krive ko da i’ se kolje!
Tu se zemlja međuse dili,
na noga čarapi su bili,
na svakoj kući strči klima,
za mora tu se uvik ima!
Oduvik ćaća u kući se pita,
crkaje se baš ko u srid lita,
tu si mlad ko u podne rosa,
dok te vino iz bukare nosa.
Tu za Božić oduvik se puca
a za Uskrs jajima se tuca.
Tu ne moreš pobići od bijede
a zbog žena mladi ljudi sijede!
Tu ti ćuko na nekoga laje,
nikad niko ni za kog ne haje,
degenek se maloj dici daje
kad ne moreš ostati od graje !
Svakom očenaši u autu vise,
na kavu se sidne posli mise,
tu se baba svako malo krsti,
svako malo ozebu joj prsti!
Tu se uvik nekom noge čuju,
dica prste guraju u struju,
tu još moraš upamtit i ovo
kada kineš, reci MISUSOVO !
Autor: Velimir Velo Raspudić
